rurik

 штокхолмски литерарни кругови се све више интересују за руску књижевност



Познато је да пораст интересовања у Штокхолмским литерарним круговима за књижевником неке земље повећава његову шансу да добије Нобелову награду. (source in this journal: http://ruriktochkase.livejournal.com/418.html )И обрнуто, књижевност оних земаља које већ имају Нобелове лауреате се увек пажљивије прате од стране шведских критичара. Тако се ствара једна позитивна спрега, где један успех рађа нови. Могуће је да смо управо сведоци једног таквог момента.

Наравно, са становишта културног естаблишмента, веома је важно ко је то заправо у жижи књижевних кругова неке државе. original source http://blog.imhonet.ru/author/lechimsja/post/1622246/ Популарност међу широким кругом читалаца не игра значајнију улогу, важно је да је рад тог писца или преводиоца признат од стране званичне критике. Гледано из овог угла, треба нагласити чињеницу, да је рад Бенгта Јангфелда (добитника награде "...", најпрестижније награде у Шведској), а који ових дана заокупља пажњу јавности – од великог значаја. Осим у круговима књижевне критике, Јангфелдов рад је веома признат и цењен и у научним круговима, па је објављивање његове књиге о Бродском, изазвало сензацију у шведској културној јавности. Тема ове књиге се базира на пишчевом пријатељству с Јосифом Бродским, што читаоцу даје јединствену прилику да познате чињенице о Бродском сагледа и из другог угла, као и да се упозна са детаљима унутрашњег света Јосифа Бродског, као човека и мислиоца.

Желео бих да са вама поделим интервју који сам урадио са Бенгтом Јангфелдом:

-ЛП: По Вашем мишљењу, шта је то што Бродском даје посебан значај данас?

-БЈ: Важност Јосифа Бродског се огледа у чињеници да његово дело, иако више није међу живим писцима, побуђује несмањено интересовање. А, такође се огледа и у појави књижевних чланака у шведским литерарним круговима, који придају велики значај делима песника као што је био Ј. Бродски. По мом мишљењу, тај феномен се може назвати ,, Успавани класици“. Писац умре, интересовање читалаца почиње да бледи, и на крају се њихова пажња поново окреће делима истинских књижевних великана.

-ЛП: Да ли сматрате да је могуће повући одређене паралеле између самосвести Бродског о његовом сопственом идентитету и потраге за идентитетом кроз које пролазе многи Руси?

- БЈ: Идентитет Бродског није био везан за његову националност, а постојао је невезано и од религије. Његов идентитет је био везан за његов језик. Бродски је обожавао свој језик, а поготово од када је изгнан из своје земље. Запитајте се, да ли сте искрени према себи? Како се постављате према другим људима? То је било од кључне важности за Јосифа Бродског, и његов идентитет је био нераскидиво везан за руску културу.

-ЛП: Господине Јанфелд, да ли сматрате да се религијски погледи Јосифа Бродског могу приметити и у дебатама о религији модерног друштва и књижевности?

-БЈ: Бродског су питали да ли је религиозан, а он је одговорио: ,,Понекад да, понекад не.“ Бродски је имао осећај дубоког поштовања према непознатом, и није желео да тај осећај ограничава.

-ЛП: Г. Јангфелд, по вашем мишљењу, да ли ће постојати разлике у доживљају ове књиге међу руским и шведским читаоцима? И, које би то разлике могле да буду?

-БЈ: Ово је веома интересантно питање. Управо припремам руску верзију чији ће део бити објављен у мајском издању магазина ,,Звезда“. Није све што је занимљиво Швеђанима, занимљиво и Русима, тако да ћу додати неке делове. На пример, многи људи из окружења Јосифа Бродског су непознати на Западу. А, књига ће, као целина, у руском издању бити написана потпуно другачије. Док сам држао предавања у Русији, рекли су ми:,, За нас су били најзанимљивији они делови Вашег предавања у којима сте говорили о СССР-у, земљи која је нама непозната.“
translated by: Jelena Catic
Leonid Pankratov(c)2010  first published in http://rurik.se/blog/index.html Stockholm, Sweden.